Zašto mladi danas nemaju posao

Ja radim za državu, po ugovoru, i posle godinu ipo i dana nemam godišnji. Znači država jeste nečovek (iako jel, nije osoba) i jeste kriva za ovakvo stanje. Ne vidim što bi se onda privatnici drugačije i bolje ponašali.

Već rekoh koji je razlog tog pitanja. Ne želim da zaposlim nekoga ko smatra da vredi mnogo više, a ko će da prihvati da radi za platu koju sam mu ja ponudio, pa da bude vrlo nezadovoljan sobom/životom/poslom, da posao otaljava i samo čeka za milimetar bolju priliku da da otkaz i pređe negde drugo. Takav radnik mi ne treba.

Ilustracija toga je moj razgovor za sa tek svršenim diplomcem. Radno mesto je klasična administracija, sa potencijalom da ukoliko pokaže kvalitete da se vremenom obuči za neki low-level menadžment. Uobičajena plata za takav posao je 40-50 hiljada dinara (on je izmeđuostalog i radio za 46 hiljada dinara u tom trenutku, u državnoj instituciji), moja ideja je bila plata od 600 evra, sa tendencijom da ako pokaže menadžerske kvalitete da mu ide nešto gore ali ne preterano, dakle godišnje možda po max 5-10%, do nekog nivoa i to je to. Za početak ne bi imao svoj službeni automobil, ali bi mogao da koristi jedan od zajedničkih automobila za sve službene potrebe, ako treba negde da ode na sastanak, službeni put itd. To je bila ideja.
Uglavnom u razgovoru sam ga pitao kakva su očekivanja, bio je pripremljen za to pitanje pa je kao iz topa rekao da je on svestan da on i njegova stručnost vredi 1500 evra, ali bi pristao da u početku radi za 1200 evra da se dokaže, pa da mu onda povećamo platu, i naravno uz uslov da mu se odmah obezbedi (lični) službeni automobil.
Kada se toliko razilazimo po pojmu plate, džaba ja njemu dajem 50% više nego što zarađuje u tom trenutku, kad znam da će od prvog dana biti nezadovoljan, i da na njega uopšte ne mogu dugoročno da računam, jer em neće raditi posao kvalitetno, em će čekati prvu priliku da pređe negde drugo.

To je poenta pitanja "koliku platu očekujete?", a ne neke gluposti da poslodavac nema pojma koliko bi da ponudi potencijalnom radniku.

Da, izgleda mi potpuno normalno. Sta, svako ko predje 30-tu mora da zivi sam bez obzira na finansijsko stanje?
U krajnju ruku ako zivis sa devojkom koja isto radi i delite kiriju - zar to nije ista stvar?

@ventura
Ok, ovo je malo ekstreman primer zar ne? Ovde ipak rapravljamo o mladima koji ne mogu da nađu posao od kojeg bi mogli da sastave kraj sa krajem. Ima neke zdrave logike u tome za poslodavce ali se uglavnom radi o fori pomoću koje kandidati sami sebi obaraju cenu rada. Ako kažeš malo više od ostalih kandidata ispadaš, ako kažeš najmanje toliko i dobiješ.

Dobro kako se onda to razlikuje i po čemu je bolje od toga da živiš sa roditeljima. Od toga smo počeli majku mu i od kritika kako je to nezdravo i mora se živeti odvojeno po svaku cenu.

@zlobnino1:
To nije ekstreman primer, psihologija jednako funkcioniše bilo kakve da su cifre. Ako se očekivanja radnika ne slažu sa onim što sam ja spreman da platim, bolje da se odmah u startu razilazimo, nego da započinjemo nešto što je u startu osuđeno na propast.

Ne mozes reci da smradovi zaposleni uticu samo na poslodavca. 50% zaposlenih smradova -> lose uradjen posao -> firma lose posluje -> na*ebu i 100% poslodavaca i 100% zaposlenih u toj firmi (poslodavac cak i vise jer je po zakonu obavezan da iplati zarade tim smradovima od zaposlenih)

---

Primer je ekstremnog razilaženja. Uostalom isto bi postigao i da si samo ponudio svoje uslove, momak bi očigledno odbio.

Kako kome - ako je nekom ok da ceo zivot zivi sa roditeljima - samo napred.
Nije ti normalno da neko deli stan a ima preko 30, a ok je da zivi sa roditeljima. Interesantno razmisljanje.

Ja licno mislim da je dobra stvar osamostaliti se, makar i zrtvovao komfor roditeljskog doma. A prijatelj ili devojka sa kojim bi eventualno delio stan te nece bas tretirati kao majka.

Problem je u tome što možda i ne bi. Verovatno bi prihvatio jer je to 50% veća plata nego što trenuno ima, ali bi istog trenutka slao CV na druge adrese da pokuša da ubode nešto što 'zaslužuje'.

Da se malo vratimo unazad pošto se vrtimo u krug. Izvinjavam se svima na opširnosti ali je neophodno

Citat:
"Ventura Vidim da se sobe izdaju uglavnom po 60-80 evra, plus zimi dodaješ još 20 evra za grejanje, pa sam ja to široko zaokružio na 100 evra tokom cele godine... "

Citat:
Zlobnino1
"Znači savet je da mladi odu pošto poto od kuće, osamostale se, i onda stanuju u sobi kod neke babe - što je jedino što može za 60 e. Bitno je što je svoj čovek i samostalan a što i dalje ne može ribu da dovede to nema veze."

- Znači ja ovde branim stav da je sasvim NORMALNO da živiš sa roditeljima i u 40 – oj ako ti prilike drugačije ne dozvoljavaju, pod uslovom naravno da se trudiš koliko možeš i puniš kućni budžet, ako je jedino što bi dobio odvajanjem to da bi oštetio taj budžet za 100 e koje bi davao stanodavcu za još gore uslove nego što imaš kući.

Citat:
DaliborP
"Moze da iznajmi stan sa 2-3 prijatelja pa onda mogu i 5 riba da privedu. Ali mislim da privodjenje ima vise veze sa vestinom, nego lokacijom :)"

- Pod uslovom da ti je cilj da budeš kad tad svoj čovek, jelte, ne vidim kakvo rešenje tu nudi cimerisanje sa ortacima, osim što nisi kući sa kevom jel.


Citai:
Zlobnino1
"Šta kad pređu 30. jel ti to izgleda normalno?"

Citat:
DaliborP
"Da, izgleda mi potpuno normalno. Sta, svako ko predje 30-tu mora da zivi sam bez obzira na finansijsko stanje?
U krajnju ruku ako zivis sa devojkom koja isto radi i delite kiriju - zar to nije ista stvar?"

Citat
Zlobnino1
"Dobro kako se onda to razlikuje i po čemu je bolje od toga da živiš sa roditeljima. Od toga smo počeli majku mu i od kritika kako je to nezdravo i mora se živeti odvojeno po svaku cenu."


Ajde pročitaj malo unazad temu, uhvati poentu pa onda komentariši, a ne ovako na nasumične postove. Nemoj me čoveče zaebavati!

Jel mozes jos malo da objasnis, nikako da uhvatim poentu.

Kao sto rekoh, to je moje licno misljenje - ali ako je nekom ok ziveti sa mamom i tatom, samo napred. Ja nemam nista protiv.

Aaaaaaaaahhhhh. Jel ima neki dobrovoljac? I give up!
U pravu si ti, glupo je živeti sa roditeljima, tu se slažemo.

@Ivan Dimković
Ivane, smatram da sebe ne možeš da svrstaš u managere o kojima mi pričamo ovde. Ti si prešao put od "tekice do managera" i poznaješ sve aspekte radnog procesa. Sličan si tip Nixa tj. kao Nikola Denić.
Mi smo ovde diskutovali o ovim managerima koji su do juče čuvali ovce po obroncima kojekakvih planina pa im je data "moć -bič" kako bi pretnjama i silom radili na pobojšanju kvaliteta procesa.
Takvima daleko lepa kuća. Preko je nepisano pravilo da deca vlasnika velikih poslovnih sistema kreću od najniže lestvice (mehaničar, magacioner, raznosač pošte), pa tek postepeno leveluju dok ne steknu odgovarajuće iskustvo da bi postali članovi borda direktora.
@Ventura
Pa kako da se tebi uvek zalomi neki slučaj!? Da nije dotični došao po nekoj preporuci drugara ili poznanika? Ne možeš sve stavljati u isti koš, nadji nekoga koga nije uništio državni sistem.
Konkretno mislim na nekoga ko je radio u velikom stranom korporativnom sistemu u Srbiji i može ti izaći u susret. Sa recimo 3-5. godina iskustva, plata neka bude 800e za prva tri meseca. To je po meni korektno uz uslov da ima pozitivan feedback od prethodnih poslodavaca.

---

Ne znam da li ima svrhe da ti odgovaram uopste, jer i ono sto sam pisao izgleda da nisi razumeo, a o nekim smislenim odgovorima s tvoje strane na to sto sam pisao ni traga. Samo si upucivao ove pokusaje vredjanja i ponizavanja koje je degutantno citati uopste. Od elokvencije na koju se pozivas nigde ni za lek.
Inace, nije tacno da sam Mojsilovica nazvao glupim.
A "junak" kojeg projektujes i u odnosu na kog si gradio svoje argumente je jasno naznacen kao nebitan detalj u citavoj prici, a ti vrti jos koliko god zelis to - time se sve ostalo sto sam napisao nece promeniti.
I okani se deljenja pravde i glumljenja serifa ovde po forumu.

---

Cek' ventura, lik je za mesto administratora od 600 evra rekao da ocekuje 1500, ali bi pristao za 1200? Pa gde si nasao tog, u Diznilendu?

---

Kada se uzmu u obzir sve blagodeti rada u drzavnoj instituciji, logicno je da nije prihvatio tvoju ponudu :D

Samo sam konstatovao da je bilo pitanje vremena kada će neko započeti sa "lako je tebi" argumentima. To je jedan jako prljav i ljigav način diskusije kojim se sebi daje za pravo da se na nečiji trud, odricanje i zalaganje pljuje i da se isto omalovažava. Osim ako neko njega ili bilo koga drugog "kome je lako" nije helikopterom izvukao iz kreveta, preneo u neki uređeni sistem i tamo mu dao stan, alat, posao, znanje, veštine i ostalo što mu treba, kako možeš da kažeš da je nekome lako ? Šta ćemo sa tim koliko je bilo teško doći do toga da mu bude "lako" ? Zašto ti ne odeš u neki uređeni sistem, pa da i tebi bude lako, ako misliš da je isti sam po sebi dovoljan za to ? Nemojmo biti bezobrazni.


E, a za ovo ti svaka čast. Slažem se u potpunosti. Ozbiljno, nisam ironičan. Samo bih voleo da mi kažeš kako radnike naterati da ispoštuju sve to što si naveo. Odmah da kažem, ja nemam problem sa tim, jer sam uspostavio drugačiji sistem rada, ali veoma često viđam taj problem kod drugih poslodavaca. Neki već godinama pokušavaju da ga reše sa radnicima, ali bezuspešno. Evo recimo ovo:

Vrlo su retki radnici koji ovo poštuju. Ne samo što većina koristi pauzu unutar tih osam sati, umesto da se pauza koristi van radnog vremena, već velika većina njih koja radi na primer od 9h do 17h, zapravo dolazi na posao u 9h, a izlazi u 17h. Šta ima loše u tome pitaćeš ? Pa ima, zato što nijedan radnik nije toliko brz da se u roku od sekunde pripremi za posao, tj. dok se on raskomoti, popije kafu, pozdravi se sa kolegama, pripremi pribor za rad... već je 9:30h ili kasnije. Tako da on time efektivno otkine barem pola sata od radnog vremena svakog dana. Isto tako i za odlazak sa posla. Dobar deo radnika se već pola sata ili 15 minuta ranije, priprema da izađe sa posla. Dakle, to je još 15-30 minuta svakog dana koji su otkinuti od radnog vremena. Kad se sve sabere i oduzme, prosečan radnik u Srbiji zapravo zakine oko 1.5-2 sata rada dnevno, što znači da radi 30-35 sati nedeljno, a to svakako nije ciljanih 40 sati rada oko kojih se slažemo. Dakle, da bi to ispoštovao, morao bi da dolazi na posao u 8:30, a da je u 9 već spreman za rad, kao i da spremanje za odlazak sa posla započne u 18h, kada nadoknadi iskorišćenu pauzu od sat vremena. Treba shvatiti da poenta pauze nije da se skrati radno vreme za određenu minutažu, već da se ne bi radilo 8 sati "u cugu". Sledeće:

Sasvim razumno očekivanje, samo bih izbacio ono "dužnim". Niko nikome ne duguje nikakvo poštovanje, već se ono zaslužuje. Ispoštuj ti svog poslodavca, odradi više od svog radnog vremena, bez hvatanja krivina i vaćarenja na pauzama, napravi rezultat veći od onog koji se očekuje... i siguran sam da ti poštovanje neće biti uskraćeno. A ako misliš da zaslužuješ poštovanje time što radiš svoj posao onako kako je dogovoreno i tačno radno vreme koje je dogovoreno... to onda nije vredno poštovanja, već spada u nešto što je uobičajeno i očekivano. Dalje:

Takođe, vrlo razumno očekivanje. Međutim, i to bi onda trebalo da važi u oba smera. Ako radnik dobije platu, a odradio je manje nego što je očekivano, da bude pošten i da deo nezarađenog novca vrati. Pa onda:

I sa ovim moram da se složim. Ovako kako stvari stoje, menadžeri uvek nahebavaju više od radnika. Radnik biva kažnjen za svoje greške, a menadžer za greške svih onih koji rade ispod njega. Realno bi bilo da kada se kažnjava menadžment da se ta kazna podeli i sa svim radnicima koji rade ispod njega. To bi u Srbiji bilo posebno poželjno, jer menadžeri generalno spadaju u najomraženije likove u očima drugih radnika, a ovako bi možda delimično shvatili težinu menadžerskog posla, pa bi više cenili to zanimanje. I konačno:

Ja ovo pričam već godinama da tako treba da bude, međutim većina radnika zapravo ne misli tako. Ne znam ni sam koliko sam putao zatekao radnike na raznim mestima kako pričaju međusobno o nekoj fudbalskoj utakmici, ribama, filmovima, muzici, šminci, zveraju kroz prozor, surfuju po internetu i svašta nešto, a ništa od toga im ne spada u opis posla, niti su zbog toga primljeni. Eto, ja nemam ideju kako to sprečiti, osim napraviti balans tako što će im se ponekad dati da oribaju neki wc ili tako nešto. Mislim, ako mogu da rade lepe stvari koje im nisu u opisu posla, zašto ne bi ponekad radili i ne tako lepe stvari koje nisu u opisu posla ? Ili propuštam nešto.

Uglavnom, kada budeš smislio način kako da nateraš radnike da ispoštuju sve to sa spiska koji ti smatraš njihovim univerzalnim željama, onda će im te želje same po sebi biti ispunjene, bez potrebe da im ih neko drugi ispunjava.

---

Sve je to izmišljeno odavno, ne treba izmišljati još jednu rupu na saksiji.

Radno vreme je od 9 do 5. Šef/menadžer/gazda prođe u 9 kroz kancelarije ili pogon i opomene i zaposlene i njihove nadređene da treba da se počne sa radom u 9. Ako sledeći put primeti istu pojavu, ili po džepu ili otkaz.

Pauza je zakonski deo radnog vremena, i ne možeš da je ukineš. Takođe, ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena, takođe po zakonu. Korišćenje pauze kontroliše neposredni rukovodilac, koji odgovara tebi.

Kažnjavaš ne po hijerarhiji nego po činjenicama. Ako šef doro i odgovorno vodi svoj odsek, a ipak se desi greška/nedisciplina, kazniti direktnog prekršioca. Ako je greška u upravljanju (treba da štampam obrasce u crvenoj boji, a na nalogu ne piše kojom bojom štampam, što podrazumeva crnu, kazniti odgovornog za sprovođenje radnog naloga).

Pod "dužno poštovanje" misli se na poštovanje zaposlenog kao osobe. Znači, nema, NEMA vređanja, pretnji, ponižavanja, ucena.

Plaćanje i nagrada. Ako je moguće, uspostaviti norme. Ko ispuni normu, OK. Ko prebaci, nagradi ga. Ko ne može da ispuni normu, ispitaj zašto je tako (možda je spoljni faktor u pitanju, slaba komunikacija sa drugim delovima firme, loš repromaterijal), i pokušajte da otklonite problem. Ako je do zaposlenog, smanji mu platu. Ako ne možeš da normiraš (na bilo koji način) rad svojih zaposlenih, onda ostaje tvoj osećaj za to koliko može a koliko je urađeno. To uvek ide u pravcu da može više. Može, ali ne uvek i ne sve. Može jedno vreme i za izvesne operacije. Ako meni mašina štampa 10 000 otisaka na sat, ja ne mogu da napravim 20 000 pa da ga bem.

Da bi zaposleni radili ono što im je posao, posla mora da bude, a to nije njihova odgovornost. Ako zaposleni ima lufta, zapitaj se zašto je to tako. Neko nije odradio svoj deo posla pre njega. A ako ćaskaju i fejsbuče iako ima posla, opet kazna.

Sa druge strane, veruj mi da će zaposleni u firmi u kojoj nije gvozdena disciplina, već ima i malo ljudskog odnosa, dati više od sebe nego kad ih neko stano protiska, kontroliše, snima, sumnja u njih i slično. Neće biti tihog otpora. Ali, to je balans koji se teško pravi, tako da disciplina mora da postoji. I kod zaposlenih i kod vlasnika. Ako vlasnik (u slučaju male firme, imao sam tih iskustava) treba da mi donese kantu boje da bih završio posao do kraja smene, a on se pojavi u 15h, to mi govori da ne poštuje ni zahteve profesije, ni moje vreme, ni posao kojim se bavimo svi u firmi. Ako tada traži da ostanem da završim posao posle radnog vremena, nema šanse. Ali ako mi obezbedi na vreme sve uslove, rado ću, da, rado ću ostati ako treba, jer ne može drugačije.

Dakle, načini postoje, samo ih treba pametno primeniti.

Jako lep post i to i jeste princip koji većina poslodavaca zapravo i primenjuje u poslovanju. Čak šta više, mnogi od njih forsiraju i nešto opušteniju varijantu. Mađutim, 90% toga što si naveo i što meni deluje sasvim normalno, većina radnika upravo i shvata kao izrabljivanje. Otud i sve te silne priče o zlim poslodavcima u Srbiji. Po njima, poslodavac ispada zlikovac ako traži da radiš od 9, a ne da do pola deset ili čak deset vršiš visinske pripreme za rad.

Jedino se ne slažemo oko ovoga za pauzu. Ako zakon tvrdi da se pauzom može oduzimati od radnog vremena, onda zakon treba menjati. Zna se šta znači pauza. Znači prekid, pa nastavak nečega, a ako tebi za vreme pauze i dalje teče radno vreme, onda ne možemo govoriti o prekidu, što dalje implicira da odlaskom na pauzu radnik zapravo koristi radno vreme da ne radi. To je kao kad slušaš muziku. Ako pesma traje 5 minuta, ona će trajati 5 minuta, bez obzira da li si ti na pola pesme stavio pauzu od sat vremena.

---