Nemam mogućnost da citiram poruke u nazad pa ću da se potrudim da odgovorim na predohdna pitanja a vi se pronađite medju odgovorima
1. Mikrofoni su postavljeni zajedno sa kamerama, dakle pogon za proizvodnju je ozvučen, i preko tog mikrofona je zabeležen razgovor izmedju jedne radnice koja preko telefona diktira proces pravljenja jednog proizvoda NN licu (konkurentskoj firmi), dok je kamera snimala kako ona telefonira na radnom mestu u sred posla. Naravno da WC nije pokriven nadzor opremom ni audio ni video, nisam voajer niti me to interesuje. Kamere su skrivene kao i mikrofoni i da ih tražiš nećeš ih naći, niko od zaposlenih i dan danas ne zna gde su kamere niti da uopšte postoje a postavljene su pre 2 godine, kada sam prvi put "osetio" da nešto ne štima u mojim redovima, što se kasnije pokazalo i kao tačno.
2. Audio i video snimak je bio presudan na sudu, da ja dobijem tužbu, okrivljena radnica je samo mogla da povije glavu i kroz plač prizna sve od A do Š + da plati odštetu u visini 5 godišnjih plata. Jer sam ja u ugovoru koji mi svaki zaposleni potpisuje jasno definisao da SVE što se ovde radi, i priča OSTAJE tu gde je, dakle nema priče "spoljnom svetu". Ja ništa ne radim tajno i opasno, veoma je prosto ali ne želim da kažem ovde čime se bavim, ali svaki čovek svako dete, svaka žena poseduje taj proizvod na svom telu ili u kući. Moja firma je jedna od 3 firme u Evropi koja se bavi tim poslom (kod nas ima 5-6 firmi koji POKUŠAVAJU bezuspešno da se bave sličnim poslom pa ih ni ne ubrajam u branšu).
3. Moj kadar koji je zaposlen kod mene su uglavnom ljudi koji čak nemaju ni srednju školu, prema tome nikakvo obrazovanje ne treba u ovom poslu, jedino što je obaveza radnika jeste da SLUŠA šta mu ja kažem i da radi ONAKO KAKO JA kažem, a ne kako on mislim, jer je on zaposlen tu da radi a ne da misli, ja sam tu da mislim i nabavljam posao oni su tu da rade, i ako se pridržavaju tog puta svi ćemo biti srećni i zadovoljni. E sada zašto toliko malo ljudi radi kod mene:
a) U Beogradu je VEOMA ali VEOMA teško naći kadar koji je raspoložen za rad u proizvodnji, uglavnom će svi da sede u trafici za 11.000 nego da rade u namesnkoj proizvodnji za 30.000.
b) Mnogo ali MNOGO loših iskustava imam sa ljudima, koji prvih 5-6 dana rade kako treba, posle počnu da hvataju krivine, da mnogo MISLE i da mnogo pitaju, tu se vraćamo na onu stavku, da taj radnik nije tu da bi MISLIO nego radio, ali naravno svako do njih voli da se bavi tudjim problemima. Moj otac ima sjajnu poslovicu za njih, BROJAČI TUDJIH PARA I DOBROVOLJNI DAVAOCI TUDJE KRVI - veoma pametna izreka koja opisuje našu radničku klasu i naš pokvaren i iskvaren narod.
c) Uglavnom to je razlog što nema puno ljudi kod mene, oni koji vrede i dan danas su tu, neki su kod mene u firmi već 15 godina i nismo nikada imali nikakav problem...
P.S. Kao i svaki dikretor u svojoj firmi posle svakog uspešnog obavljenog posla, ja i moji zaposleni idemo na večeru i tamo proslavimo svoje zasluge i ostalo, to je jedini dan gde ja dzovoljavam da se samnom priča "na TI" umesto na VI, kao i to da možemo da ćaskamo o svemu osim o poslu. I posle svega toga, posle toga kakav sam ja čovek i direktor da mene neko poktrada u firmi i posle školovanja tudje dece, da moj krvav rad i trud proda za par hiljada evra konkurentskoj firmi....
...da mu pljunem na svu njegovu porodicu i na oca i majku koji su ga/je napravili takvom kukavicom od čoveka i prevaranta, lopova i neradnika.
Re: opet zastavini biseri
