http://www.pdis.org.rs/pdis/index.php?option=com_content&view=article&id=133:2011-09-27-16-03-14&catid=2:vestin&Itemid=2
Profesori gimnazija izigrani od strane Nacionalnog prosvetnog saveta
Danas je održana sednica NPS, a jedna od glavnih tema je bila usvajanje inoviranih programa za gimnaziju, privremeno na dve godine, do početka reforme gimnazije.
Sednici su prisustvovali i predstavnici Konferencije gimnazija Srbije (KGS) (koju okuplja Forum beogradskih gimnazija) Milica Milenović i Miodrag Sokić.
Predstavnici KGS su želeli da članovima NPS objasne predlog profesora iz mnogih gimnazija u Srbiji da NPS ne podrži predložene izmene programa, jer su promene kozmetičke i političke prirode, a ima i štetnih izmena, pogotovo u predmetu srpski jezik.
Međutim, niti je predsednica NPS htela da pročita dopis KGS na sednici, niti je predstavnicima KGS htela da dâ reč, iako su je tražili više puta. Umesto toga, a uz pomoć prisutnih gostiju iz Ministarstva prosvete i zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, uspešno je glasanje privela kraju.
Tako će neki profesori srpskih gimnazija, u sred nastave, za 15-tak dana morati da menjaju svoje programe, dok ostali u svojim predmetima neće menjati ništa, a sve zajedno će se zvati „promene nastavnih programa u gimnazijama“.
Slično se dogodilo i u januaru 2011, kada je KGS uputila NPS rezultate ankete koju je sprovela u većini gimnazija u Srbiji, povodom najavljene reforme gimnazije, zatraživši da se reforma ne sme sprovesti bez donošenja standarda postignuća za učenike i formiranja opšte mature. I taj dokument nikada nije predočen članovima NPS. Ubrzo, u vreme velikog štrajka u prosveti, reforma je „pala na ulici“, a NPS-u ostaje na dušu da li je i on doprineo tome da se reforma gimnazije mora sprečiti na taj način.
Isto je i sada. KGS je ponudio NPS-u i obrazovanju potpunu operativu u svim gimnazijama. KGS je jedini sposoban da sprovede stvarne javne rasprave, diskusije, tribine i forume među svih 6 000 profesora gimnazija. KGS je jedini sposoban da dođe do pouzdanih odgovora šta je najbolje za gimnaziju, a da te odgovore daju oni koji sprovode nastavu i bez kojih nema dobrih promena i dobrih reformi.
Očigledno je da to prosvetnim vlastima i NPS nije potrebno, a da će se reforme i dalje, kao i do sada, donositi u veoma uskom krugu ljudi.
Za KGS:
2011-09-27 Miodrag Sokić, profesor Prve beogradske gimnazije
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija,
Koordinator KGS
Prilog:
Ovo je izvod iz pisma koje je KGS uputila Nacionalnom prosvetnom savetu:
NPS: dr Desanka Radunović
Poštovana,
Kao što Vam je poznato, inicijativu za osnivanje Konferencije gimnazija Srbije (KGS) pokrenuo je Forum beogradskih gimnazija, sa ciljem da se profesori gimnazije uključe u raspravu o predstojećim promenama u gimnazijama. Čast nam je što ste i Vi prisustvovali osnivanju KGS i time doprineli važnosti tog događaja u našem obrazovanju.
Kao prvi korak ka uključenju profesora gimnazija u predstojeće promene, KGS je prošle školske godine sprovela veliku anketu u gimnazijama Srbije na temu: ,,Kakvu gimnaziju hoćemo?’’ U anketi je učestvovalo 1153 profesora, ili oko 25% profesora koji rade u gimnazijama. Sprovođenjem ove ankete pokazali smo da se može (ako se hoće) sprovesti javna rasprava u najširem smislu, kako u formi ankete, tako i u formi diskusije, foruma, glasanja, klasične javne rasprave i sl. O rezultatima ankete smo obavestili i NPS, 4. januara 2011.
U subotu, 24.09.2011. godine u Prvoj beogradskoj gimnaziji održana je četvrta Konferencija gimnazija Srbije. Posle detaljne diskusije o predloženim izmenama programa za gimnaziju zaključeno je da se KGS u načelu ne slaže sa predloženim inoviranim programom, koji je samo prividna prepravka dosadašnjeg nastavnog plana i programa, dok mi tražimo suštinske promene koje će omogućiti pravu reformu, kao i učešće gimnazijskih profesora u toj reformi.
Ovo neslaganje KGS sa predloženim promenama je posledica naše iskrene namere da doprinesemo da predstojeća reforma gimnazije bude što je moguće bolja i da ne dozvolimo improvizacije i greške koje najpre možemo uočiti mi koji predajemo u gimnazijama. U skladu sa tim, KGS ima iskrenu želju da bude saradnik NPS i ZUOV na zajedničkom poslu.
KGS je donela sledeće viđenje predstojećih promena u gimnazijama:
1. Da NPS prvo usvoji strategiju obrazovanja Srbije, pa na osnovu nje usvoji standarde postignuća učenika gimnazija, koji bi bili osnova za izradu reformisanih planova;
2. Da se obezbede sredstva za reformu pre njenog izvođenja;
3. Da se na osnovu prethodno usvojenih standarda postignuća učenika i stavova fakulteta uvede eksterna matura koja bi omogućavala direktan upis na fakultete;
4. Da se, u skladu sa standardima postignuća učenika, lokalnoj samoupravi, školama i nastavnicima omogući veća autonomija u planiranju i izvođenju nastave;
5. Da članovi KGS-a budu uvršćeni u komisije NPS-a i ZUOV-a za inoviranje programa, kao predstavnici KGS-a;
6. Da se u gimnazijama blagovremeno organizuju javne rasprave o bilo kom budućem predlogu reforme gimnazije. KGS je spremna da učestvuje u organizaciji javnih rasprava.
Unapred hvala!
Za KGS: Miodrag Sokić, profesor gimnazije
Prilog: najznačajnija zapažanja:
Na sednici KGS razmatrani su predloženi nastavni planovi po nastavnim predmetima. Smatramo da je potrebno da naglasimo nekoliko stavova:
U postupku izmena nastavnih planova trebalo bi posebno razmotriti i stvarno stanje kako bi se sistemski popravili negativni trendovi u funkcionalnom znanju i veštinama učenika koji su sve brojniji. Kao primere navodimo samo nekoliko:
- izražavanje, poznavanje i korišćenje osnovnog pisma, koji sve više nastaju kao posledica potpuno pogrešnog pristupa u korišćenju savremenih tehnologija a posebno društvenih mreža;
smatramo da postoji realna potreba da u gimnazijskom obrazovanju treba odvojiti srpski jezik od književnosti, preciznije posebno treba proučavati pravopis, istoriju jezika, fonetiku, morfologiju i sintaksu, a posebno obrađivati književna dela najznačajnih pisaca
- problemi u oblasti IT su sve veći jer ne postoje prava sistemska rešenja i standardi, informatička pismenost društva je na veoma niskom nivou u odnosu na sve ostale zemnje u okruženju što kao direktnu posledicu ima niz negativnih trendova u mnogim drugim oblastima
- potrebno je težiti većoj zastupljenosti kabinetske nastave, pre svega u nastavnim predmetima prirodnih nauka ali i u stranim jezicima
- nastavnicima treba omogućiti znatno veći stepen slobode u kreiranju nastavnih planova i tako bi učenici bili zainteresovaniji za ove predmete.
KGS, 2011-09-25
Dragan Ilić
Re: Reformisana gimnazija bez informatike.