Osnivačka skupština Registra Nacionalnog Internet Domena (RNID) 8. jula 2006. godine!

@ton_majstor, broker: oko pitanja učešća države - na sledećem linku

---

Ono sto je g. Suljagic napisao se bas ne poklapa sa ovim sto vi radite, jer onako kako je on izjavio to se sasvim uklapa u sliku da se radi o drzavnoj instituciji koja ce se baviti tim poslom i vlo je bitno da je naglasio da ce cena registracije domena biti namenjena za okrivanje troskova administracije, a ne da ce to biti profitabilan posao, kako se vi sve vreme zalazete.

No, bitnije je sto ne postoji javno objavljen konkurs od strane drzave kojim se pozivaju "nezavisne" i nevladine organizacije da se predloze za dobijanje licence za obavljanje tog posla a to po zakonu mora da se desi, ako drzava zeli da prenese ovlascenja na neku instituciju koju nije sama osnovala.

Ne smao da konkurs mora da bude objavljen negou njemu treba da budujasno navedeni poslovi za koje se prenose ovlascenja a do sada od cele ove ujdrume nikada niste hteli ni da odgovorite na pitanje koji su to konkretni poslovi koji treba da se rade vec uvek dajete samo neke pausalne i nedefinisane izjave, ali vec unapred imate resenje: da privatizujete nacionalni registar i da omogucite njegovu komercijalnu eksploataciju.

Iz reci g. Suljagica se moze zakljuciti da njegovo Ministarstvo ima aktivnu ulogu u osnovanju institucije, a to se onda kosi sa vasim izjavama kako pravite nezavisnu nevladinu organizaciju.

Ovo sto vi radite je mnogo gore nego RATEL. RATEL je bar osnovala drzava, a ovo sto vi radite je nezavisna organziacija koju niko ne kontrolise do ona sama i koja moze da radi sta god zeli po pitanju nacionalnog registra, pa i to da zabrani da fizicka lica ucestvuju u njegovom radu i ako je to protivustavno. Jeidna garancija da bi ta organizacija radila kako treba je "majke mi".

Mislim da mi je jasno kuda vodi ova diskusija -- pravljenju kluba ljubitelja trenutnog režima registracije, gde je registracija samo jednog domena omogućena samo pravnim licima, a proces registracije traje dva meseca.

@Twiddle,

Ne znam koga sve svrsavas u istu grupu ali ja sam postavio 2 vrlo prosta pitanja u vezi:

1. Imena 'fond' u Statutu
2. Objasnjavanja razloga zasto su fizicka lica (gradjani Srbije) iskljuceni iz onih koji su u mogucnosti da postanu clanovi RNID kada u Statutu RNID stoji da ce RNID obavljati svoj posao u interesu svih gradjana Srbije

Ta dva pitanja uopste nisu usmerena ubacivanju "klipa u tocak" u vasim velikim naporima da unapredite sistem registracije domena u Srbiji, vec su samo moje zapazanje sa obrazlozenjem odredjenih konsekvenci koje ce se desiti ako situacija ostane ovakva kakva je - naravno posto sam ja samo radoznali posmatrac mozete ih potpuno ignorisati.

---

O tome koliko je promena nečega zarad čiste promene nečega dobra pisao je i Makijaveli, a vidimo i na odličnom primeru vladavine Nj. Sovičanstva, g. Koštunice.

Ova diskusija očigledno ima za cilj kritiku onoga što je pozvano da se kritikuje. Ako neko nije za to da se nešto kritikuje, onda ne treba da zove ljude da to rade.

To je prvo, drugo, imam nekoliko (pakosnih) pitanja:

1. Zašto se osniva udruženje građana da radi posao nečega što u većini najrazvijenijih zemalja odavno rade privatne firme?
2. Da li statut udruženja/fonda/čega god omogućava koordinaciju i osnivanje sličnih organizacija u budućnosti radi demonopolizacije registara?
3. Da li je statutom/pravilnikom/čime već omogućena mogućnost preprodaje domena po wholesale principu? Npr. cena za provajdera koji prodaje domene krajnjim korisnicima bi mogla da bude nešto niža od cene ka krajnjem korisniku, kako bi se ostavila mogućnost ostvarivanja dodatnog profita.
4. Kako je predviđena tranzicija sa sadašnjeg registra na novi? Da li će kriminalci iz istog biti konačno uklonjeni sa pozicija da opet čine štetu po partijskim linijama?

Marko.

---

Me too...

Naravno da sam apsolutno protiv dosadašnjeg načina registracije, twiddle. Samo me žulja mogućnost da neko dovoljno bogat i dovoljno moćan i uporan, sve vas koji se godinama cepate sa Režimom (a i nas koji sve to gledamo godinama), izgazi za tren. A da ste mu upravo Vi dali moć u ruke!

Pozdrav!

@ivan


1. Ono što je bitno i što stoji u statutu jeste da je to "neprofitna, nestranačka i nevladina organizacija". Sad, da li će konkretna pravna forma za implementaciju tih zahteva biti udruženje građana, fond ili neprofitno poslovno udruženje, meni je potpuno svejedno. To je čisto pravno pitanje, koje će rešiti pravnici u skladu sa svim važećim propisima.

2. Obavljanje posla u opštem interesu ne mora da podrazumeva (i najčešće u praksi ne podrazumeva) direktno učešće građana u procesu donošenja odluka o upravljanju organizacijom. Opšti interes se primarno obezbeđuje i štiti kroz javnost rada, stabilnost i pouzdanost u održavanju registra i root servera, potpisivanje ugovora sa državom i ICANN-om, donošenje pravila kroz proces javnih konsultacija, obezbeđivanje nediskriminatornih uslova registracije za sve korisnike, obezbeđivanje uslova za jednostavnu i jeftinu registraciju domena i na brojne druge načine.

Osvrnuću se kratko i na primere stranih registara koje si naveo, jer sticajem okolnosti dobro poznajem istoriju njihovog razvoja i lično znam ljude koji upravljaju tim registrima. Nijedna od pomenute dve organizacije nije počela sa današnjom strukturom o kojoj govoriš, već je ta struktura proizvod dve decenije posvećenog rada, razvoja i realnog sagledavanja potreba i prioriteta.

Na vrhu liste naših trenutnih prioriteta nedvosmisleno se nalazi osnivanje organizacije koja će biti fokusirana na prevazilaženje decenijske krize u oblasti registracije domaćih domena. Predloženi statut je, realno, daleko od savršenog, ali pruža solidan okvir potreban za prevazilaženje trenutne krize i modeliranje organizacione strukture u skladu sa budućim potrebama.

@Twiddle,

Hvala na odgovorima .

---

Vrlo lep primer kako se ophoditte ka onima koji kritikuju vase mutne radnje. Pljuvacina i podmetanje...

Udruzenja koja ste ranije osnivali su najbolje pokazali koliko ste za "neprofitno" i "nestranacko". Nije vam ovo prvo.

Buduci da su u radnoj grupi bili ukljuceni clanovi Ministarstva za nauku, interesuje me ono sto ne pise u prijedlogu Statuta:

1. Kakav je odnos Vlade i RNID-a?

2. Koja je uloga USAID-a u radu RNID-a?

3. Da li postoji iko u drzavi ko ce moci kontrolisati rad RNID-a ili ce to moci samo njegova skupstina?

4. Sta cemo da radimo ako RNID ne bude radio svoj posao dobro? Da li je samo novac bio problem sa postojeci NIC nije radio dobro, a RNID ce bas zbog toga raditi dobro iako ga osnivaju isti ljudi?

5. Kakvi su mehanizmi zastite interesa gradjana u slucaju da clanovi RNID-a donose odluke protivne interesu gradjana (npr odrede nerealno visoke cijene ili slicno)?

6. Zasto fizicka lica ne mogu biti clanovi?

Cijenim rad ljudi na ovome projektu, ali ovdje se radi o javnom dobru koje se na osnovu internih dogovora daje na koriscenje i upravljanje novoosnovanoj organizaciji.

---

@markom

Ovde se ne radi o "promeni radi promene", već o "promeni radi nasušne potrebe", što je, mislim, svima jasno.

Odgovor je sadržan u mojoj prethodnoj poruci Ivanu -- nije toliko bitna konkretna pravna forma, sve dok ona može da obezbedi da organizacija bude "neprofitna, nestranačka i nevladina". Upravo na tim principima radi najveći broj ccTLD registara, a svaki je formalno registrovan na različit način, koji obezbeđuje ispunjenje tih principa u skladu sa lokalnim zakonima.

Administrativna kontrola nad registrom (bazom ccTLD domena) mora da bude jedinstvena. Tu funkciju obavlja RNID. Sa druge strane, RNID se osniva sa idejom da se registracija domena odvija prema tržišno orjentisanom "registry-registrar" modelu. Dakle, RNID održava centralni registar, a upisivanje/modifikaciju/brisanje domena iz tog registra rade samo ovlašćeni registri (provajderi i drugi zainteresovani), po zahtevu krajnjih korisnika. RNID naplaćuje ovlašćenim registrima fiksne cene za upisivanje/modifikaciju domena, koje se određuju tako da pokriju troškove rada RNID na održavanju registra. To znači da se cena domena za krajnje korisnike određuje na slobodnom tržištu ovlašćenih registara i u zavisnosti od načina prodaje može biti nešto viša (kada se nudi stand-alone usluga registracije domena) ili manja od cene koju RNID daje ovlašćenim registrima (kada je usluga registracije deo većeg paketa usluga).

Bitno je naglasiti da statut, o kome pričamo, reguliše samo strukturu organizacije, ali ne i način kako će ta organizacija upravljati registrom. Tu ideju o kojoj sam pričao u prethodnom pasusu podržavaju i dele svi učesnici u procesu osnivanja RNID (provajderi, vlada, Telekom, akademska mreža, NVO itd) i oni će učiniti sve da se ona pretoči u konkretne pisane dokumente (Pravilnik o upravljanju registrom, Pravilnik o registraciji domena, Pravilnik o rešavanju sporova itd. itd. itd), jednom kada RNID bude osnovan.

Dakle, osnivanje organizacije je samo prvi korak reformskog procesa, a statut samo prvi dokument u tom procesu. I *DA*, on obezbeđuje sve što je potrebno da naš registar profunkcioniše kao i svi normalni ccTLD registri u svetu.


Pošto je apsolutni zahtev tranzicije da ona ne bude uzrok potresa i nestabilnosti, način na koji će biti izvedena je: pažljivo i postepeno.

Ja lično ne znam kakav će biti rezultat glasanja za članove prvog UO RNID, ali ono što sigurno znam jeste da se stara ekipa lagano povlači, a da novi ljudi dolaze, i to u dosta značajnijem broju. :-)

Pozdrav,
Sloba

@zira
1. Vlada je preko pomenutog ministarstva jedan od učesnika u procesu osnivanja RNID i to od samog početka.

2. Direktno i zvanično -- apsolutno nikakva. Finansijski -- apsolutno nikakva. Indirektno -- u radnoj grupi za reformu yuNIC-a učestvovalo je dvoje ljudi zaposlenih na projektu Pružanja podrške razvoju preduzetništva u Srbiji (projekat SEDP, koji finansira USAID). Radi se o dvoje naših mladih ljudi, koji su imali ulogu pravnih savetnika. For the record, oni nisu bili jedini pravni savetnici u ovom procesu.

3, 4. i 5. Nakon što RNID bude formiran, stupiće u neku vrstu ugovornog odnosa sa državom (ugovor, memorandum o saradnji ili neku drugi odgovarajući i pravno moguć akt), kojim će biti precizirana kontrolna uloga države. Vrlo je bitno naglasiti da niko u ovom procesu niti može, niti ima nameru da dovodi u pitanje suverenu nadležnost države Srbije nad nacionalnim ccTLD registrom.

4. Daleko od toga da RNID osnivaju isti ljudi. Prethodna ekipa yuNIC-a jeste uključena u proces, ali su samo jedni od mnogo učesnika. Takođe, njihovo prisustvo u ovom procesu je neophodno, ako mislimo da se tranzicija završi brzo i bez potresa. Više o samom procesu na: http://www.internodium.org/node/2586

6. Zato što je radna grupa koja je radila na predlogu statuta procenila da to u ovom trenutku nije neophodno, a tokom javne rasprave (koja je organizovana na ovom forumu u martu ove godine) nije bilo primedbi na takvo rešenje. To, naravno, ne znači da članstvo fizičkih lica neće biti moguće u budućnosti. Takođe, to ne znači da će fizička lica biti isključena iz procesa donošenja svih značajnih dokumenata organizacije. Naprotiv, ovi procesi će biti javni, podrazumevaće široko učešće fizičkih lica, kao što je i ovaj proces do sada bio potpuno javan.

Nema nikakvih internih dogovora, skrivenih agendi i paklenih planova. Sve o čemu se priča danas, žvaće se već godinama po elektronskim i štampanim forumima/medijima. Ceo proces je od početka (od 2000. godine) do danas bio potpuno javan, uključivao je javne elektronske i face-2-face konsultacije izuzetno velikog broja različitih ljudi i organizacija, uključujući i vladu. Dakle, sve što se danas dešava je deo veoma dobro dokumentovanog javnog procesa koji traje duže od 5 godina.

Pozdrav,
Sloba

Hvala na odgovoru, Slobo

---

Dosta puta na ovoj temi je pomenut problem zasto samo pravna lica imaju pravo ucesca na osnivackoj skupstini RNID-a.
Da li je nekome palo na pamet da je to proisteklo iz dosadasnjeg stanja stvari, gde fizicka lica ko sto svi znamo nisu imala pravo na domen, niti imaju. Verovatno su se vodili tom logikom, da fizickim licima ni ubuduce ne treba omoguciti dodelu domena, pa stoga ce buducu skupstinu RNID-a ciniti samo i iskljucivo pravna lica koja ce sve odluke i pravila donositi u svoju korist, kao i korsist drugih pravnih lica na teritoriji Srbije.

U prevodu - lipsi mago do zelene trave, it's all the same only the names will change sto bi reko' cika Bon Jovi.

@mister big time

Zaista mi nije jasno na osnovu čega si izvukao takav zaključak? Situacija je zapravo potpuno drugačija -- osnovni razlog zbog čega je ceo ovaj proces pokrenut jeste upravo uklanjanje ograničenja koje pominješ.

Pozdrav
Sloba

Mene samo interesuju dve stvari:

1. Koje su to prepostvake i ranija iskustva koja su bila pokrice za izostavljanje gradjana iz rada tela koje upravlja resursom koje ce koristiti isti ti gradjani?
Voleo bih konkretan odgovor.

2. Zasto agencija koja raspolaze nacionalnim resurom mora da bude nevladina? Nije li Vlada sastavljena od ljudi koje su izabrali premijer i parlament koje je narod izabrao? Cemu distanciranje od Vlade koja je direktan produkt volje gradjana tacnije predstavnik gradjana sa pravom glasa.

@slobodan miskovic

1. Kao što sam nešto ranije rekao u odgovoru Ivanu, obavljanje posla u opštem interesu ne mora da podrazumeva (i najčešće u praksi ne podrazumeva) direktno učešće građana u procesu donošenja odluka o upravljanju organizacijom. Opšti interes se primarno obezbeđuje i štiti kroz javnost rada, stabilnost i pouzdanost u održavanju registra i root servera, potpisivanje ugovora sa državom i ICANN-om, donošenje pravila kroz proces javnih konsultacija, obezbeđivanje nediskriminatornih uslova registracije za sve korisnike, obezbeđivanje uslova za jednostavnu i jeftinu registraciju domena i na brojne druge načine. To je bio glavni rezon iza ovakve odluke radne grupe. Takođe, naglašavam još jednom, nacrt statuta RNID bio je stavljen na javnu raspravu u martu (između ostalog, i ovde na ES-u), tokom koje nije stigao niti jedan komentar na ovu temu. Dakle, ovo pitanje tada očito nije predstavljalo 'problem', pa ne vidim u čemu je situacija danas drugačija?

2. Kratak odgovor -- zato što je četvrt veka svetske prakse u ovoj oblasti pokazalo da je priroda posla koji obavljaju registri ccTLD domena takva da je mnogo efikasnije i jednostavnije obavljaju entiteti potekli iz Internet zajednice. Na osnovu takvog modela funkcionišu najveći ccTLD registri, najrazvijenijih država sveta, kao što su britanski Nominet, nemački DeNIC, australijska auDA, kanadska CIRA, holandski SIDN itd. Još jedan mogući odgovor -- da je država bila zainteresovana da sama upravlja takvim registrom, zar ne misliš da bi tokom poslednjih 15 godina na sebe već preuzela taj posao?

Nije mi jasno na osnovu čega si izvukao ovakav zaključak? Lepo je više puta eksplicitno naglašeno da se ceo ovaj petogodišnji proces sprovodi uz znanje, aktivno učešće i podršku vlade, preko nadležnih ministarstava i drugih zvaničnih državnih institucija. Dakle, niko se ne distancira od vlade, već je vlada bitan partner i aktivni učesnik u ovom procesu.

Pozdrav,
Sloba

Hvala na odgovorima.

Neprofitna a radi na trzisnom principu? To ne ide zajedno.
Nevladina a vlada ucestvuje u njenom formiranju? Ni to ne ide zajedno.

Organizacija treba da bude neprofitna, ali to znaci da treba izbaciti trzisni princip iz njene organizacije. Ako je neprofitno, onda je neprofitno, ne moze niko tu da zaradjuje.

Problem je sto vi pod plastom demokraticnosti i iskljucivanja uticaja politickih interesa krijete u stvari zelju da progurate onaj mnogo opasniji interes novac.

Jedini politicki interes koji je ispoljen u NIC-u je bilo nekoliko slucajeva kada su po politickoj liniji iskljuceni neki domeni na kojima su bili sajtovi sa sadrzajima nepozeljnim za tadasnji rezim. To ne mozete spreciti jer i ako se nekoj politickoj struji koja je na vlasti i ima moc digne da ugasi neki domen, uradice ona to m akoliko NRID bio politicki nezavisan.

Politicki interes za NRID je zanemarljiv. To je potpuno irelevantno pitanje.

Ono sto je opasno to je ekonomski interes, interes da se na javnom dobru zaradi tako sto ce se onima ciji interes treba da bude zasticen u stvari nametati veca cena da bi neko ostvario profit. To je zlo koje NRID treba da spreci, a ne da ga jos i pospesuje ovako kako ste vi to zamislili.



Ovo i neprofitabilnost nemaju veze jedno sa drugim. Ovde se radi o tome da se firmama "delegira" fiktivan posao kako bi na ime toga ne mogle da prave profit. Posao provajdera se sastoji samo u tome da umesto NRID-a primi zahtev i prosledi ga NRID-u. Upis u registar radi NRID.



Ovo nije tacno. Svi primeri koje ste navodili kako bi ste pokazali kako to rade neprofitne i nevladine organizacije su pokazali da je svaka pod direktnom i jakom kontrolom drzave.



Ako se radi o opstem interesu on onda mora da bude zastupljen. TO moze da bude ilidirektnimucescem svih o cijem se interesu radi (to znaci svih gradjana ove drzave bez izuzetka), ili posredno, preko drzave kao unverzalnog zastupnika opstih interesa. To da ce mala grupa ljdi, koji stavise imaju sopstveni interes u celoj stvari, da zastupa opsti interes je samo neodgovorna tvrdnaj onih koji upravo zele da zloupotrebe opsti interes za svoju korist.



To je tacno ali samo ako se radi o istinskoj javnosti rada. Od 2000-te godine pa do danas, cela ujdurma sa reorganziacijom NIC-a je javna samo u izjavama, a u stvari se radi iza zatvorenih vrata, privatnim dogovorima, a svaka javna kritika se uklanja ako je moguce (kao sto je to radjeno na Internodium listi i ovde na ES) ili se ignorise, pa se cakide i dotle da one koji kritikuju vase predloge nipodastavate i vredjate, kao sto si ti to uradio u nekoj poruci iznad.



Kako nediskriminatornih uslova kada ne dozvoljavate da svi koji imaju pravo da koriste nacionalni resurs kojim zelite da upravljate ne mogu da ucestvuju u odredjivanju uslova eksploatacije vec to ogranicavate samo na IT firme, koje na tom resursu prave profit?




Jednostavno je to da korsinik mora da ide kod provajdera da registruje domen, pa da tamo plati visu cenu koju odredi taj provajder umesto neekonomske koju odredi NRID, ili ako hoce nizu cenu da mora da plati neku vezanu uslugu? TO je pljacka a ne jednostavna i jeftina registracije domena.

Jednostavno i jeftino je da korisnik ode na sajt NRID, otvori formular za registraciju domena, ukuca trazene podatke i naziv zeljenog domena i brojkreditne kartice (ili neku drugu potvrdu da je platio naknadu za registraciju domena) submituje, server proveri podatke, upise registraciju i korisniku dapotvrdu da je domen registrovan. Iznos naknade je taman onoliki da pokrije troskove NRID-a oko administracije domena a dobija se tako sto se ukupni godisnji troskovi NRID-a podele sa ukupnim brojem aktivnih registrovanih domena (iz cega proizilazi da bi nakanda vremenom trebala da se smanjujejer troskovi administraciej ne mogu da rastu tako brzo kako raste broj registrovanih domena).



Nasusna potreba je da se automatizuje proces registracije domena (recimo po gore navedenom principu) tako da se iskljuci poluautomatskaobrada koju sada imamo i koja u stvari komplikuje i usporava ceo postupak.

Nije nasusna potreba, bar ne onih o cijem se opstem interesu radi, da se ceo postupak komercijalizuje, nepotrebno komplikuje, i poskupljava. To jeste nasusna potreba manje grupe ljudi da zarade, koja upravo i radi na toem da NRID organizuje tako da zadovolji svoju potrebu.




U svim dosadasnjim predlozima statuta vrlo jasno su figurirali stavovi koji jasno prejudiciraju komercijalni karakter administracije nacionalnog registra domena.





Vlada ucestvuje u osnivanju nevladine organizacije? To je nonsens i to iz dva razloga, prvo zato sto vlada ne moze da pravi nevladinu organizaciju, a drugi, zasto sto se radi o organizaciji koja se samoproklamuje kao zastupnik opsteg interesa i namece kao organziaciaj koja ce od drzave da preuzme odredjene funkcije u vezi sprovodjenja tog interesa kroz raspoalganje nacionalnim resursom. Vlada to ne moze da radi. Vlada moze samo da osnuje sosptvenu orgazniaciju koja bi raspolagala nacionalnim resursom ili da objavi javni tender za izbor neke druge organizacije koja bi preuzela te poslove.

Vlada ne moze da osniva nevladinu organizuaciju koju cini samo mali broj ljudi koji ne predstavljaju zastupnike onih ciji je opsti interes u pitanju, vec imaju sopsvene interese, i da joj predaje funkciju raspolaganja odredjenim nacionalnim resursom.






To je potpuno pogresno. To je poslednji korak koji se radi. Da bi se obavio nekiposao kako treba, redosled radnjzna svako ko se iole razume u organizaciju posla: prvo se definise problem, uslovi za resavanje problema, onda moguca resenja problema, pa se izabere najbolje resenje, pa se onda to resenje sprovodi.

Vi radite naopako, osnivate organizaciju tvrdeci kako ce ona da resi probem, pri tom ne dajuci nikakavu potvrdu da je to zaista tako, i jos ogranicavajuci ukljucivanje u rad organizacije samo onih ljudi koji odgovaraju nekom interesnom kljucu.

Prvi korak je da drzava odluci da treba da resava problem nacionalnog registra, onda da definise koji su to poslovi koje treba uraditi, onda da odluci da li hoce onda sama da se time bavi ili ce to da prepusti nekoj drugoj organizaciji.

Ako ce sama da se bavi da napravi neko telo koje ce da definise nacin rada te svoje organizacije i kada to uradi da osnuje organizaciju.

Ako ce da prepusti nekoj drugoj organziaciji onda drzava treba da jasno definise zadatke koje takva organziacija treba da ispuni, uslove koje treba da ispuni, nacin konotrole takve organizacije, i onda da raspise tender na kome ce zainteresovane organzacije da daju konkretne predloge resenja, pa da na osnovu tih predloga odluci sta je najbolje za opsti interes i da prenese ovlascenja na organizaciju za koju proceni da je ponudila najbolje resenje.

Ono sto vi radite je da unapred osnivate organizaciju za koju se ne zna tacno sta ce da radi i kako ce da radi (osim nekih totalno proizvoljnih i sirokih definicija koje nistane znace) i jos radite protiv zakona i Ustava time sto ta organizacija unapred dobija zeleno svetlo od vlade da ispod zita preuzme kontrolu nad nacionalnim resursom, i pri tom da je potpuno iskljucena svaka mogucnost kontrole njenog rada i od strane drzave i od strane gradjana drzave cijim opstim interesom organizacija treba da raspolaze, kojima je ucesce cak direktno zabranjeno, a i firme su ogranicene samo na IT delatnost.



Vi ga dovodite svaki put kada izjavite da ce NRID biti nevladina organizacija.






Nisu li ove dve izjave kontradiktorne. Treba li ta tranzicija da bude spora ili brza?

Sto se tice potresa, to vam je zagarantovano, samim tim sto ovako nezakonito i neustavno radite od samog pocetka.



Ovo je cista laz. Prvo, do sada nije pominjano da ce ucesce u NRID biti goraniceno samo na IT firme tako da to niko nije mogao ni da komentarise, ali posto pitanje samog clanstva nije bilo jasno definisano bilo je vise pitanja i komentarana tu temu, koji su upravo imali za poentu da svi gradjani moraju da imaju pravo da ucestvuju u radu organizacije, pa cak i predloga da organziacija ne naplacuje posebnu clanarinu, vec da samo placanje registracije domena predstavlja aktiviranje clanstva.



Kakva laz! Ne da je bilo komentara na tu temu, nego je ceo vas sistem vise puta, jasno, argumentovano i ozbiljno dovodjen u pitanje. Medjutim, vi sve kritike ili ignoriste ili ako je moguce uklanajte, kao sto ste to raili na Internodiumu i ovde na EliteSEcurity forumu, a one koji vas kritikuju vredjate. upravo to i pokazuje koliko je vas rad javan, koliko su vase namere dobronamerne i koliko ste vi u stvari pogodni da radite to
za sta ste se samoproklamovali da radite.



Koliko znam, drzava ovih 15 godina finansira rad NIC-a. Mozda ljudi rade volonterski ali su to sve ljudi koji su angazovani kao vladini sluzbenici u akademskim ustanovama i koji te poslove rade za vreme svog radnog vremena, u prostorijama ustanova koje finansira drzava i na opremi koju je finansirala drzava ili su donacije date drzavnim institucijama.

Drzava u principu uopste ne mora mnogo da se mesa u rad NRID, ako obezbedi mehanizme da organizacija funkcionise tako da ozbededjuje javni interes i namensko iskoriscenje javnog resursa u njenoj nadleznosti. Potpuno je nepotrebno da to radi nevladina organizacija. Najvazniji razlog je to sto nevladina organizacija moze da bude pod utiajem raznih interesnih krugova a vi ste ocigledan primer) a takodje je bitno da drzava svojoj agenciji moze da ustupi deo resursa koje vec ima (prostor, opremu, ljude) te tako da znacajno smanji troskove.

Vlada treba da ima svoje predstavnike u organizaciji samo u tom smislu da vrse nadzor i obezbede da se nacionalni resursi koriste namenski, na neprofitnoj osnovi i u opstem interesu. Tehnicki deo posla treba da rade IT strucnjaci koji u tom smislu i terba da budu potpuno nezavisni u donosenju tehnickih resenja i sprovodjenju tehnickih procedura. Ovo se iance odnosi i na slucaj da drzava prenese ovlascenja na drugu
organizaciju: drzava i u tom slucaju treba daima nadzornu i kontrolnu ulogu, a da tehnicku organizaciju prepusti IT strucnjacima.

To je i inace model po kome se uglavnom i raspolaze sa nacionalnim resursima ili drugim delatnostima koji su od javnog interesa. Drzava je ta koja kontrolise sve resurse, bilo time sto resursima upravlja kroz svoje institucije ili drzavna preduzeca, bilo tako sto ima monomol na odredjivanje politike nezavisnih institucija i preduzeca na koje je prenela neka svoja ovlascenja. Tako recimo Telekom mora da ima odobrenje vlade da promeni cene usluga, komunalci takodje, cak i sve firme koje se bave trgovinom energentima moraju da postuju cene koje propise vlada. Kada se radi o javnom interesu nema kompromisa, drzava mora da ima konacnu rec u njihovoj zastiti, a ne neke "nevladine, nestranacke i neprofitne" organizacije koje kazu "majke mi mi cemo da stitimo javni interes".

Naravno i kod nas postoje primeri gde je drzava nekim organizacijama delegirala neke svoje funkcije, ali nikada tako da drzava nema direktnu i cvrstu kontrolu nad tim resursima kao sto vi to hocete da izvedete sa nacionalnim registrom.



To je samo dokaz da za tih pet godina nikada niste verno preneli komentare koje ste dobijali u svojim "javnim" raspravama i da ste iskoristili neobavestenost tih ljudi da njima manipulisete i da im nametnete svoje vidjenje zanemarujuci da je veicna kritika iprvo izrazavlo zabrinutost da je vas model ugrozavanje nacionalnog interesa i interesa gradana i da otvara siroka vrata za sve oblike zloupotrebe a da je ucesce drzavnih sluzbi u toj raboti nezakonito.



Ne ocekujem ja da ce sve ovo sto sada pisem nesto promeniti. Nista od ovoga nije novo vec se ponavlja od 2000-te godine. Ovo je samo suma manjeg delo argumenata kojima su potkrepljivane kritike vase zamisli od strane veceg broja ljudi, od samog pocetka a koje ste uspesno sve ove godine tako zanemarivali da sada imate obraza da tvrdite da tih kritika uoopste nije ni bilo.



_{[Ovu poruku je menjao broker dana 07.07.2006. u 14:22 GMT+1]}

Slobo, nisam ja ni sumnjao u tebe, nego se zentam brate, da Vas (nas) ne izedu i izgaze "mlatimudijalni" provajderi, nekakve komunjarske stenice i profiteri na "kolateralnim štetama"!

Pun mi je kufer vođenja Net-a kod nas na principu koji je primenjljiv na propala državna preduzeća, agrokombinate, čeličane, pivare, autofabrike i slično njesra!

Zato Vas i podsećamo da budete FER i BRANITE sveukupni interes, a ne da Vas nadglasa nekakav ministar-kapitalac koji će na proleće u zatvor ili nazad na njivu ili advokatsku kancelariju!

Ne zamerite!

VELIKI pozdrav!